20.06.2009.

AMERIČKA glumica srpskog porekla Nataša Pavlović zahvaljujući svom trudu i radu ušetala je u svet Holivuda. Još od svoje osme godine zainteresovala se za čudesni svet prerušavanja. Zbog njega je napustila Čikago i došla u Grad anđela. Završila je englesku književnost, što joj je omogućilo da se oproba kao scenarista i pisac. Ona je i bivša misica, model, padobranac. Ponosna na svoje poreklo prihvatila je i ulogu ambasadora Slobomir grada.
U celom svetu njeno ime je sinonim za prvu i jedinu Srpkinju koja je jednim od najbržih aviona „migom 25“ uzletela na visinu od 25 kilometara, brzinom od 1.850 milja na sat. Nataša je ušla u uži izbor među 100 kandidata, od kojih će biti izabrano šest turista za let u svemir 2010. godine. Oni će u pohod ka svemiru krenuti u novoj letelici „svemirski brod 2“ čiji je tvorac jedan od najbogatijih Amerikanaca Ričard Brenson, vlasnik aviokompanije „Virdžin“.
- Divno je vinuti se u visine, leteti kao ptica i poželeti da i drugi koji imaju istu želju dožive to jednog dana - priča Nataša Pavlović za „Večernje novosti“.

* Sa sobom ste, u „migu 25“, nosili srpsku, američku i rusku zastavu. Šta za vas znači svaka od njih?
- Američku sam nosila, jer sam odrasla, školovala se i živim u Americi. Državljanka sam Amerike. Srpsku, jer se osećam Srpkinjom, tamo sam rođena, tamo su moji koreni. Rusku, jer su mi oni omogućili da doživim taj let.

* I pored velikog iskustva, da li je bilo straha pre nego što ćete poleteti?
- Postoji uvek jedna doza straha, ali kad dobiješ instrukcije od iskusnog pilota sa kojim letiš, strah nestaje.
* Da li se pripremate za još neki takav let?
- Pripremam se, ali ne bih sada o tome pričala.
* Šta još želite da dostignete?
- Volela bih da ovo na čemu radim bude uspešno.
*
Vi ste ambasador Slobomir grada. Na koji način opravdavate tu titulu koju ste dobili?
- Reprezentujem novi grad gde god idem i gde god se nalazim. Pokušavam da upoznam ljude koji su u biznisu, pričam im o Slobomir gradu, pokazujem slike o Slobomiru i predlažem im da ulažu u taj grad.
* Kada ste poslednji put prešli most koji je sagradio vaš ujak Slobodan. I šta vama on znači?
- Prošle godine u julu sam išla na ceremoniju dodele diploma prvim svršenim studentima Slobomir Univerziteta. A most je jedno veliko delo mog ujaka i ujne. Svi znamo da mostovi uvek povezuju ljude.
* Nedavno ste u Srbiji snimali seriju „Gorki plodovi“. Šta ste sa sobom poneli iz naše zemlje?
- Slično je kao i u Americi, timski rad. Imala sam čast da radim sa dobrim glumcima, među kojima su Ljiljana Blagojević, Kalina Kovačević i mnogi drugi. Sa sobom sam ponela Donu, srpskog lovačkog trobojca, odbačeno, ali divno kuče koje sam našla u adi pored Drine i kojoj sam spasla život.
* Kako vam sada izgleda naša zemlja?
- U poslednje vreme dolazim često u Srbiju. Mislim da se sada naša zemlja oporavlja, gradi se na sve strane, ali kako se privredno oporavlja, to ne znam.
* Da li ste zadovoljni kako govorite srpski jezik?
- Jesam, s obzirom na to da sam došla u Ameriku kad sam bila mala. Znam da treba mnogo da radim na tome da obogatim svoj rečnik i da naučim gramatiku.
* Kada u Americi pričate o Srbiji, kako je opisujete?
- Pričam sve najlepše, o divnoj zemlji, divnim ljudima i nastojim da shvate da mi nismo onakvi kakve nas prikazuju u medijima. Mi smo pametan narod, vredan, gostoprimljiv. Ponosim se Nikolom Teslom, Mihajlo Pupinom, Milevom Ajnštajn, ponosim se našim sportistima i njihovim uspesima.
* Ušli ste i u svet Holivuda i igrate u zapaženim serijama, koje se prikazuju i kod nas. Sa kojim ste glumcima radili i ko je na vas ostavio poseban utisak?
- Tom Selek - serija „Las Vegas“. On je išao sa mnom u istu glumačku školu. Bilo mi je drago da radimo zajedno. Izdvojila bih Džulijena Mekmehona iz serije „Reži me“. Veoma je prijatan.
* Družite se i sa Švarcenegerom i Šonom Penom?
- U poslednje vreme se i ne družimo toliko, jer svako je zauzet svojim poslom, porodicom i svojim problemima.
* Uradili ste i scenario za film?
- Napisala sam scenario o ženama pilotima iz Drugog svetskog rata. To je ljubavna priča. Pišem modernu komediju - „Voli komšiju“, a takođe i knjigu „Iznad zvezda“. To će biti autobiografija.
* Da ste ostali ovde, mislite li da biste uspeli da „dotaknete nebo“?
- Ja uvek mislim pozitivno, veliki sam optimista, a kad nešto mnogo želiš i na tome radiš, uspeh se očekuje.

Izvor:"Večernje novosti"