Беседа о лажи, у Храму Св. Јован Владимир, дана 4.марта 2007. године, у Београду

Драга браћо и сестре,

Лаж и превара су две сличне или боље рећи исте ствари. Превара се заснива на лажи, а лаж је гроб свега што је у човеку добро., честито и племенито..Зато онај коме је лаж живот не може познати истинску срећу. Само је истина светла и увек једнака , док је лаж нестална, варљива, сваки пут другачија, те зато често највише нашкоди баш ономе који од ње тражи користи, јер лаж говори против саме себе. Окорели лажов се одриче самога себе и заборавља своје право биће и губи полако самога себе, своје достојанство и карактер. Лаж је, како нас Христова вера учи , пореклом из пакла , она је чедо ђавоље и ко се њоме служи  продао је душу своју ђаволу који ће лажова пре или касније изиграти и упропастити. Лажљивац баца у прашину оно што човека једино чини човеком, а то је достојанство бића обдарено  светлошћу истине и доброте, разумом и савешћу.
Лаж није истина и не може бити истина. Зато нам наша вера, наша савест и наш разум поставља истинољубље као једну од највиших заповести  и најважнијих дужности за свакога ко није изгубио здрав разум и своју част и достојанство.
Као што код лажљивих  људи не може бити говора о верности и поверењу , о искреној љубави и пријатељству , тако се код њих уопште не може говорити ни о чему што је од вредности , што је добро и племенито, јер њихове мисли нису чисте и честите.
Лаж се не мора служити само речима. Може се лагати и погледима и покретима, осмесима или уздасима, смехом  или плачем. Све то је код лажова лажно. Његово понашање је сасвим супротно ономе што он  мисли и осећа и зато су његова дела као и речи лажа. Зато је Христос лажљивцима говорио: « Како можете добро говорити када сте зли ? Јер уста говоре од сувишка срца.» Споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.»
Апостол Павле вели: «Ако језике човечије и анђелске говорим , а љубави немам онда сам као звоно које јечи или кимвал који звечи «
Као што видимо , лаж намерно употребљена као истина, да би се њоме извукле какве личне користи на штету другога , недостојна је разума и човека. Она убија његово достојанство и унижава га испод животиње.
Заповестима Старог завета Господ Исус Христ је додао и заповест да љубимо своје непријатеље . « Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне.»  Као што се види љубав којом нас учи Христос огледа се у добрим делима, и у том смислу ми можемо љубити и своје непријатеље, јер им можемо  добро чинити. Љубав је нјбогатији  извор моралних дела. Ми можемо и живот жртвовати ради оних које волимо, али ако то учинимо из љубави према Христу, према вечном добру, ако то учинимо и према онима који су против нас, онда смо тек учинили најплеменитије дело.
У искушењима се, браћо и сестре, тек познаје права морална вредност једног човека. Ако можда и не волимо некога што нам је неправду учинио зар му се морамо светити , зар и ми њему морамо зло чинити ?
Ми можемо својим разумом и љубављу победити ниже, себичне прохтеве оних који нам зло мисле и учинити добро дело ономе ко нас не воли.
Нека би нам Господ дао да постанемо свесни, да схватимо и увидимо своје место, да се дубоко загледамо у свој однос према Богу, себи, ближњима и непријатељима , и да створимо оно Царство о коме је Господ стално говорио. Царство у коме свако свакоме опрашта, свако другога чини слободним, свако другоме даје све што може да пода и све што Бог другоме кроз њега може дати. Амин!

/ свештеник  Драган  Шовљански старешина цркве /