Na ovom mestu ćemo ubuduće pratiti sva dogadjanja u vezi sa Nikolom Teslom

Sin pravoslavnog sveštenika Milutina i domaćice Georgine, Nikola Tesla rođen je u noći između 9. i 10. srpnja 1856. godine. Kažu kako su te noći nad rodnim mu Smiljanom, nedaleko od Gospića, silovito "rokale" munje...

KRATKA BIOGRAFIJA

Nikola Tesla se rodio u selu Smiljanu, kod Gospića u Lici, 1856. godine. Otac mu je bio vrlo inteligentan i odličan pravoslavni sveštenik Milutin Tesla, rodio se u selu Raduču u Lici, a umro je 1879. godine. Teslina majka Nikolina se rodila u Gračacu i potiče iz stare svešteničke porodice Mandića. Otac je umro još dok je Nikola studirao, dok je majka doživela svu slavu svoga sina, koju je postigao u Americi, Londonu, Parizu.
 

BIOGRAFIJA:

Nikola Tesla je bio cetvrto dete Djuke i Milutina Tesle.Rodjen je tacno u ponoc izmedju 10. i 11. jula 1856,u Smiljanu u Lici.Bio je to povod za veliko slavlje jer se u tom kraju, kao i svuda medju Srbima, musko dete tradicionalno vise ceni od zenskog.Dete je krsteno u crkvi Sv.Petra i Pavla, ali je dete bilo jako slabo i bolesno tako da su roditelji mislila da ce umreti.Nikola je dobio ime po jednom i drugom dedi.
Prvih devet godina Nikola je proveo u Smiljanu.Posto su svi clanovi porodice bili jako zauzeti, glavna odlika teslinog detinjstva postaje usamljenost.U njegovim secanjima se tokom zivota, detinjstvo javlja kao cudesna bajka u kojoj glavne uloge nemaju clanovi porodice, nego zivotinje kojima je bio okruzen.Ipak njegovo bi se detinjstvo moglo nazvati srecnim da nije bilo jednog tragicnog dogadja koji je porodici tesko pao.

       Nikolin stariji brat Dane je pao sa konja i zadobio smrtonosne povrede.Starijeg sina Djuka i Milutin nisu nikada preboleli,a Nikola je odrastao pod pritiskom da je imao brata koga nikada nece moci da dostigne.Jula 1863. godine Nikola odlazi iz Smiljana.Skolovanje nastavlja u Gospicu.Od 1870.boravi u Rakovcu kod Karlovca.tu pohadja visu realnu skolu.Zanimljivo je da je buduci genija na polju fizike na kraju prvog polugodista 7.razreda iz matematike,fizike i nacrtne geometrije bio dovoljan.Maturirao je 1873.i posle prepirke sa ocem,koji ga je zeleo poslati na studije bogoslovije, Nikola odlazi u Grac gde upisuje politehniku.Njegovi uspesi na studiju su bili neobicni velike i izazvali su paznju profesora.Punocu studentskog zivota remetila je materijalna oskudica.Stipendija nije bila dovoljna, pa je tesla odlucio da se za pomoc obrati Matici srpskoj.Ai ovo drustvo nije pomoglo Nikoli zato sto je vec primao stipendiju.Brzo se Nikola nasao na listi duznika,a na trecoj godini studija predaje se nemaru i neodgovornosti, sve vise zamenjujuci fakultet kafanom.Od 1878.godine Tesla vise nije student politehnike u Gracu.

Iz Graca Tesla odlazi u Maribor,a posle u Gospic.Ubrzo mu umire otac.U Gospicu radi kao suplent u gimnaziji.Pocetkom januara 1880.otputovao je u Prag da nastavi studije i ispuni ocevu zelju

Nikola je išao u nemačku osnovnu školu u Smiljanu, završio ju je u Gospiću, kao i nižu realku a višu je dovršio u Rakovcu kod Karlovca. Kao mali, Nikola se najradije igrao sa drugarima, hvatao ptice, čitao ali nikad nije bio besposlen. Drugovi su ga veoma voleli jer je bio dobar i plemenit. Kad bi mu ostale neke školske stvarčice delio bi ih siromašnijim dugovima, a kasnije, kad je porastao i kad se kartao sa drugovima, izbegavao bi da nosi kući zarađeni novac i davao bi ga drugima. Po okončanju realke, Nikola je pauzirao dve godine jer su roditelji bili ožalošćeni smrću starijeg sina. Potom, i pored insistiranja roditelja da postane sveštenik, Nikola odlazi na studije tehničkih nauka u Grac i Prag. Poslednje godine studija, zbog smrti oca, izdržavao ga je ujak Petar Mandić.
 

Po završenim studijama, Nikola je stupio u službu poštanskog telefonskog društva i priključivao telefone po kućama. Zatim je jedno vreme radio i u Budimpešti, ali ubrzo odlazi u Pariz i radi u Edisonovoj kompaniji. Kada je izvršio neke izmene na Edisonovim dinamo-mašinama, Tesla odlazi u Ameriku i ulazi u Edisonovu laboratoriju. Sa Edisonom je radio godinu i po dana, i zatim počinje rad u svojoj laboratoriji u Njujorku. Tesla se prvi put vratio u Evropu 1889. i posetio parisku izložbu sa ujakom Petrom, a drugi put 1892. kada je dobio poziv Engleske akademije nauka i Društva engleskih električkih inženjera da održi predavanja o svojim poslednjim radovima. Povod tome je bilo Teslino predavanje, održano 8. maja 1891., pred Društvom američkih električkih inženjera, i koje je izazvalo ogromnu pažnju. Nikola je u Londonu držao dva predavanja, 3. i 4. februara, a držao ih je u Faradejevoj laboratoriji, čime mu je ukazana velika počast. Englezi su sa divljenjem posmatrali Tesline eksperimente, a "Times" je tom pirlikom objavio:
 

"...Ako je uopšte štagod bilo u stanju da izazove oduševljenje za elektricitetom, onda je to sigurno učinilo veoma značajno predavanje, koje je sinoć g.Tesla održao pred učenim slušaocima Kraljevske akademije. Njegovi eksperimenti otvaraju ne samo novo i bogato polje za naučna ispitivanja, nego su izneli više ili manje jasan pregled nekoliko opštih fizičkih koncepcija i izazvale osobiti razvoj naših misli i ideja. Radovi g.Tesle nalaze se na onoj granici gde se svetlost, toplota, elektricitet, hemijski afinitet i ostale vrste energije sastaju i međusobno mešaju. Kad čovek razmišlja o njegovim važnim eksperimentima oseti kao da su stare demarkacione linije otpale i da izvesni novi i plodni opšti pogledi ne mogu biti daleko,  pogledi pomoću kojih mozemo poći na nove pronalazačke puteve. Onda se, tako reći nehotice pita: šta su to električna a šta dielektrična tela, šta su provodnici, a šta izolatori? Jer, g.Tesla sastavi struju između dva električna pola, pa onda izmedju njih stavi ploču od najboljeg izolatora, i ona ne samo da otežava i smeta prolasku struje, nego ga jos i olakšava.

U drugim sličnim eksperimentima on pokazuje kako se struje visokog potencijala ne vladaju ni po kakvom pravilu koje vredi za obične struje. Izgleda kao da nema dovoljno debelog izolatora, kao da nema vazdušnog sloja kroz koji ne bi mogla proći električna struja dovoljnog intenziteta. Zatim dolazi značajno otkriće da ukoliko elektricitet raste, slabi njegovo dejstvo na čovečije telo. Gospodin Tesla je stajao u elektrostatičkom polju koje je bilo tako jako da bi upalilo sijalicu bez žica, i ništa nije osećao. Jednom rukom je držao kraj žice iz koje je pršteći sipao ljubičasti mlaz varnica, a u drugoj lampu ili sasvim praznu staklenu cev i tako propustio kroz sebe struju od nekih 50.000 Volti. Staklena cev je sijala u njegovoj ruci od tako jake struje, od koje bi, u običnm prilikama, i jedan stoti deo bio dovoljan da učini kraj njegovom životu..."

Na početku ovog predavanja Tesla je pomenuo izvesnog profesora Kruksa, koji ga je još kao đaka oduševio i dao pravac njegovom radu. Međutim, po završetku predavanja, Tesli je prišao jedan od najuvaženijih članova Akademije, čestitao mu i rekao da nije trebalo da pominje profesora Kruksa, već da jednostavno kaže: "Ja sam Nikola Tesla, rodom sam Srbin, i evo do kakvih sam rezultata došao u svojim istraživanjima..." Sutradan, na drugom predavanju, desilo se da je doslo do kvara na mašinama koje su obezbeđivale struju za eksperimente, ali je Tesla po instrumentima primetio da će struje biti još par minuta. Pošto je tad ponavljao priču sa prethodnog predavanja, rekao je da neće da zamara slušaoce eksperimentima koje su već videli i prešao na nove, za koje struju nije dobijao sa mašine na kojoj je došlo do kvara, već iz gradske mreže za osvetljenje. Po završetku predavanja, Tesli je ponovo prišao onaj isti Lord i rekao mu: "Sinoć sam vas savetovao kako je trebalo predavati, a sad vidim da moram kod vas doći, da me naučite kako se predavanja drže."
 

Tesla je potom dobio i pozive od Francuskog društva za fiziku i Međunarodnog električkog društva da dođe u Pariz i tu održi nekoliko predavanja. Odazvao se pozivu i postigao veliki uspeh, kao i u Londonu. Nikola je potom morao u domovinu jer mu je majka bila na samrti. Kada je sahranio majku, bio je kratko vreme u Beogradu, a potom se vratio u Ameriku i počeo da se sprema za svetsku izložbu u Čikagu. Inače, Tesla je bio omiljen u društvu zbog svoje duhovitosti i dovitljivosti. U svaki razgovor je znao da ubaci poneki stih ili misao, jer je raspolagao izuzetno velikom količinom znanja. Svoja osećanja prema domovini Tesla je izneo u govoru na banketu, koji je u Beogradu priređen u njegovu čast:
 

"U meni može biti nešto, što može biti i obmana, kao sto češće biva kod mlađih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta, da je to delo jednoga Srbina."
 

Nikola Tesla je umro u Njujorku, 1943. godine, a urna sa njegovim pepelom čuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Najznačajnija Teslina predavanja:

"Nov sistem motora i transformatora"

"Eksperimenti sa naizmeničnim strujama vrlo visoke frekvencije i njihova primena na metode vestačkog osvetljenja"

"Eksperimenti sa strujama vrlo visokih frekvencija i napona"

"Svetlosne i druge pojave sa visokim frekvencijama"

Nikola Tesla je bio veoma plodan pronalazač. Njegovi patenti su datirani od 26. januara 1886. do 8. decembra 1891. Svi se tiču elektricieta i svrstani su u više grupa:

Komutatori za dinamo-električne masine

Električne plamene lampe

Regulatori za dinamo-električne masine

Dinamo-električne masine - šest patenata

Elektromagnetski motori

Sistemi pretvaranja i raspodele električne struje

Električni prenos snage

Termomagnetski motor i piromagnetno-električni generator

Sijalice za vrlo učestale naizmenične struje visokog potencijala

Električni metar i kondenzator
- dva patenta, 30.jun i 8.decembar 1891. - dva patenta, 23. i 30.jun 1890. - dva patenta, 15.januar 1889. i 13.maj 1890. - tri patenta, 1.maj 1888. i 25.jun 1889. - pet patenata, 1.maj i 2.oktobar 1888., 5.avgust 1890. i 3.novembar 1891. - dvadeset patenata, 1.maj 1888., 16.april, 25.jun, 22.oktobar, 31.novembar i 3.decembar 1889., 25.mart i 5.avgust 1890., 27.januar, 30.jun, 22.septembar i 8.decembar 1891., 22.mart 1887., 2. i 9.oktobar 1888., 16.jul 1889. i 10.mart 1891. - četiri patenta, 2.mart i 19.oktobar 1886. i 9.oktobar 1888. - tri patenta, 6.februar i 19. oktobar 1886. i 10.mart 1891. - dva patenta, 26.januar i 15.maj 1886.
- (Light and other high frequency phenomena by Nikola Tesla) - 24.februar i 1.mart 1893., Franklinov institut, Filadelfija i Nacionalna Asocijacija električnog osvetljena, Sent Luis. (Experiments with alternate currents of high potential and high frequency by Nikola Tesla) - 3.,4. i 19.februar1892., Institut elektroinženjera, London i Francusko društvo za fiziku, Pariz; (Experiments with alternate currents of very high frequency and their application to metods of artificial illumination by Nikola Tesla, American Institution of electric engineers at Columbia College) - 20.maj 1891., Američki institut elektroinženjera na Kolumbija koledžu; (originalni naslov: A new system of alternate current motors and transformers by Nikola Tesla, Transactions of the American Institution of electric engineers) - 16.maj 1888., Američki institut elektroinženjera, Njujork;